Ljubav prema knjigama počinje mnogo ranije nego što dete nauči da čita. Ona počinje u krilu roditelja, uz prve slikovnice, kratke priče pred spavanje i stranice koje dete lista sa radoznalošću. U tim trenucima knjiga nije samo predmet – ona je igra, razgovor i mali svet koji se otvara između deteta i odraslog.
Kroz knjige deca upoznaju reči, emocije, odnose i maštu. Zato nije nevažno kakve priče im nudimo u najranijem uzrastu. Postoje serijali koji su posebno osmišljeni da prate razvoj deteta – od prvih dodira i boja, preko emocija i osobina, pa sve do klasičnih priča koje oblikuju detinjstvo.
Izdvojili smo nekoliko serijala koji su se pokazali kao dragoceni saputnici u odrastanju.
Bebo dodirni – prve knjige koje se ne samo čitaju, već i osećaju
Za najmlađi uzrast posebno su popularne takozvane taktilne slikovnice, među kojima su i knjige iz serijala Bebo dodirni.
Ove knjige su zapravo prvi susret deteta sa svetom knjiga. Stranice su debele, ilustracije velike i jasne, a na njima se nalaze različite teksture koje dete može da dodirne – mekano krzno životinje, hrapava površina ili glatki delovi koji podstiču istraživanje.
U ovom uzrastu dete ne sluša samo priču – ono istražuje knjigu svim čulima. Roditelji često primete da beba ponovo i ponovo dodiruje isti deo stranice ili pokušava da imitira zvuk životinje koju vidi.
Slične slikovnice kao što su Učim boje, Prve reči, Životinje ili Moje prvo vozilo pomažu detetu da kroz igru razvija govor i povezuje sliku sa rečju. Upravo u tom periodu nastaju prve male radosti kada dete prepozna nešto poznato na stranici.
Priče o emocijama – JRJ izdavaštvo
Jedan od najlepših načina da se sa decom razgovara o osećanjima jeste kroz priče. Tu veliku ulogu imaju knjige koje deci pomažu da prepoznaju ono što se dešava u njima.
Serijal o emocijama u izdanju JRJ izdavaštva posebno je dragocen jer na jednostavan i topao način govori o osećanjima koja su deci ponekad teška za razumevanje.
Na primer, u priči „Lavica ume da bude srećna zbog drugoga“ mali čitaoci upoznaju emociju radosti zbog tuđeg uspeha – nešto što nije uvek lako ni odraslima. Kroz priču deca uče da je lepo podeliti sreću sa drugima.
U knjizi „Medu je strah da ostane u vrtiću“ obrađuje se jedno od najčešćih dečjih iskustava – strah od odvajanja od roditelja. Kroz simpatičnog junaka deca shvataju da je strah normalan, ali i da se uz podršku i prijatelje može prevazići.
Ove knjige često postanu povod za razgovor između roditelja i deteta.
Nakon čitanja roditelji često pitaju: „Da li se i ti nekad tako osećaš?“
I upravo tu počinje najvažniji deo – razgovor.
Serijal Nikole Kinira – mali junaci velikih osobina
Knjige autorke Nikole Kinira prepoznatljive su po toplim, jednostavnim pričama koje govore o osobinama koje svako dete može prepoznati kod sebe.
Naslovi poput:
- Mala vrednica
- Mala cicija
- Mali hrabriša
- Mala ćutalica
- Mala plašljivica
predstavljaju male junake koji kroz svakodnevne situacije otkrivaju šta znači biti hrabar, stidljiv, štedljiv ili brižan prema drugima.
Kinar često kroz svoje priče naglašava važnost prijateljstva i razumevanja među decom. Jedna od poruka koja se provlači kroz njegove knjige jeste ideja da su različitosti među decom ono što prijateljstvo čini zanimljivim.
U jednoj od priča poruka je veoma jednostavna, ali snažna:
„Prijatelj je onaj ko bi prevazišao svoje najveće strahove da bi ti pomogao.“
Upravo zbog takvih rečenica ove knjige često ostaju dugo u dečjim bibliotekama.
Diznijevi klasici – priče koje su odrasle zajedno sa generacijama
Diznijeve priče danas su deo gotovo svakog detinjstva. Međutim, njihova istorija je mnogo duža nego što se na prvi pogled čini.
Prvi Diznijev animirani film „Snežana i sedam patuljaka“ pojavio se još 1937. godine. Od tada su nastale desetine priča koje su postale klasici – Pepeljuga, Pinokio, Bambi, Knjiga o džungli, Kralj lavova i mnoge druge.
Danas ove priče postoje u različitim oblicima:
- slikovnice za najmlađe
- bogato ilustrovane knjige
- Petominutne Dizni priče
- zbirke priča za čitanje pred spavanje
Zanimljivo je da mnogi roditelji danas čitaju deci iste priče koje su i sami slušali kao mali. Na taj način Diznijevi likovi postaju deo porodične tradicije.
Iako su nastale pre mnogo decenija, ove priče i dalje su aktuelne jer govore o univerzalnim temama – hrabrosti, dobroti, prijateljstvu i veri u sebe.
Bajke, basne i klasične priče – temelj dečje mašte
Pre nego što su postojali crtani filmovi i savremeni serijali, deca su slušala bajke i basne. I danas su one jednako važne.
Priče braće Grim, Hansa Kristijana Andersena ili Ezopa prenose se sa generacije na generaciju i nose jednostavne, ali snažne poruke.
Basne su kratke priče u kojima životinje govore i ponašaju se kao ljudi. Na kraju gotovo uvek postoji jasna pouka – o poštenju, mudrosti ili posledicama loših odluka.
Bajke, sa druge strane, otvaraju vrata mašte. U njima postoje čarobne šume, princeze, zmajevi i junaci koji prolaze kroz velike avanture.
Za dete to nije samo priča – to je prvi susret sa svetom mašte.
Knjige kao prvi mali svet detinjstva
Kada dete odrasta uz knjige, one postaju deo svakodnevice – kao igračka, kao večernji ritual ili kao mali beg u svet priča.
Možda dete neće zapamtiti svaku priču koju je čulo, ali će zapamtiti trenutak kada je sedelo pored roditelja i zajedno listalo knjigu.
A upravo tu počinje ono najvažnije – ljubav prema čitanju koja može da traje ceo život.
