Dok nam telefoni mere vreme provedeno pred ekranom, satovi broje korake, a aplikacije podsećaju kada treba da pijemo vodu, sve više ljudi pronalazi zadovoljstvo u aktivnostima koje ne mogu da se završe jednim klikom. Ponovo čitamo štampane knjige, heklamo, vezemo, mesimo hleb, pravimo albume sa fotografijama,
Ta rasprava se ponavlja skoro ritualno.„Vi danas imate sve.”„Vi nemate pojma s čim se mi danas nosimo.”,,Vi nemate pojma sa čime smo se tek mi nosili.” I svaka strana je uverena da je baš njen teren bio najteži. Ali možda nije stvar u težini — već u
Postoji onaj čudan trenutak kada sediš kod kuće, telefon ti je u ruci, ništa ti zapravo ne fali, a opet imaš osećaj da kasniš. Ne znaš gde, ne znaš zašto, ali kao da se nešto važno dešava negde drugde. Nešto što nisi izabrao ili jesi, ali
Vreme je potpune digitalne ekspanzije. U skladu sa razvojem digitalizacije, razvijaju se i deca, mladi, ali i roditelji. Upravo zato danas nije validna rečenica koju roditelji neretko koriste: Mi smo živeli bez telefona, pa šta nam fali? Roditelji često internet vide kao mesto opasnosti, a
