Ako se često zapitaš kako se piše neka reč, izraz ili rečenica, nisi jedini. Pravopis srpskog jezika mnogima je izvor sitnih, ali upornih dilema. Pišemo poruke, mejlove, objave, tekstove, a greške se provuku i kad mislimo da smo sigurni. Neke su bezazlene, neke baš bodu oči, a neke menjaju značenje cele rečenice.
Problem je što se pravopis ne uči samo u školi. On se uči stalno: kroz praksu, čitanje i greške koje ponavljamo dok ih neko ne ispravi. U nastavku teksta pronaći ćete pet najčešćih pravopisnih problema sa kojima se susrećemo svaki dan, uz jasna objašnjenja i primere koji pomažu da se stvari konačno i zauvek razjasne.
Rečca ne kao glavni izvor problema
Jedna mala reč, a toliko glavobolja. Rečca ne je verovatno najčešći pravopisni kamen spoticanja u srpskom jeziku, i to posebno jer se različito koristi u zavisnosti od toga da li se piše uz reč: idem, spokoj ili prijatan. Gotovo prilikom svakog kucanja poruke, mejla ili ručnog pisanja muče nas dileme kako se pise ne znam , kako se pise ne mogu, kako se piše nebi, da li je nemiran ili ne miran ili da li je pravilna imenica nerad ili ne rad.
Osnovno pravilo glasi ovako: rečca ne se uz glagole piše odvojeno, a uz prideve i imenice spojedno. (quotes)
Primeri za ovo pravilo su u nastavku:
- Ja ne znam da vozim bicikl. Ja ne idem
- Umoran sam od nespavanja
- On je nesrećan čovek.
Kao mali podsetnik ostavljamo situacija u kojima se ne piše spojeno sa glagolom, i to neka bude neka nova interesantna tema na našem portalu.
Da li je Deda Mraz veliki ili mali
Velika i mala slova su posebna priča. Deluju nebitno, ali u formalnom pisanju i u tekstovima greške se odmah primete, a nas obuzmu dileme posebno kada dođe vreme praznika, pisanja čestitki, ali i imena gradova, planina i naziva za poznate likove iz tradicije, kulture, filma. Pitamo se: kako se piše nova godina, kako se pise osnovna skola, da li se fruška gora piše malim ili velikim slovom, te kako pravilno da napišemo reč deda mraz. Na ove dileme odgovaramo kroz pojedinačna pravila i primere:
- Nova godina se piše velikim slovima kada se misli na praznik ili prvi dan u godini. I ovo je primer za opšte pravilo koje kaže da se: velikim početnim slovom pišu imena praznika. nova godina malim slovima kada se govori uopšteno, na primer u želji ili planovima. Nova godina nam je donela sneg i hladnoću, ali: Želim ti srećnu novu godinu i mnogo zdravlja.
- Fruška gora je pravilno, a piše se samo prvo veliko slovo jer je u pitanju geografski naziv: Fruška gora je idealna za vikend izlet. Sa druge strane, ukoliko koristimo geografski naziv koji označava naseljeno mesto, pišemo oba velika slova, kao npr: Velika Plana.
- Deda Mraz se piše velikim slovima jer je vlastito ime: Napisala sam pismo Deda Mrazu. Ovaj primer potkrepljuje pravilo da se imena likova iz fantazije, filmova, bajki, književnik dela pišu velikim početnim slovom obe reči.
Opet problem sa rečcama: da li, dali, jel, jeli ili je li
Ovo je pravopisni haos koji se svakodnevno viđa u porukama, komentarima i čak u medijima. Postoji jedno pravilo koje je univerzalno, pa ga treba zapamtiti i usvojiti, te koje se može primenjivati uvek kako bi se otklonila sumnja prilikom pisanja:
Rečca li se uvek piše odvojeno od reči da i je kada se koristi u upitnim rečenicama. Pravilni su i oblici: da l’ i je l’. Oblici: dali, jeli, dal i jel su nepravilni.
Primeri ispravno napisanih oblika:
- Da li si stigao kući?
- Da l’ će pogoditi lokaciju na mapi?
- Je li sve u redu?
Ovakve greške nastaju jer govorimo brzo, a pisanje trpi posledice. Kada niste sigurni, uvek je dobro stati i razmisliti šta zapravo pitate ili govorite. Neka vam razmišljanje o tome šta pišete postane standard, a nikako trošenje vremena jer naše pisanje ozbiljno utiče na to kakav utisak ostavljamo na sagovornika.
Strane reči koje u srpskom imaju više lica
Srpski jezik je pun stranih reči koje su se odomaćile, ali ne uvek u pravilnom obliku. Posebno u medicini, tehnici i svakodnevnom govoru. Razlog je najčešće jer su ovakve reči teške domaćem izgovoru i nisu prilagođene govornoj strukturi srpskog jezika. U nastavku su najčešći strani izrazi koji su se odomaćili u govoru i pisanju:
- injekcija, a ne inekcija
- infarkt postaje infrakt
- intervencija, a ne intervecija
- punoletstvo, umesto punolestvo
- sfera mesto svera
- laboratorija umesto labaratorija
Ako niste sigurni kako se neka strana reč piše, najpouzdaniji izvor je provera u rečniku ili u zvaničnom pravopisu. Jedan od najčešće korišćenih izvora je i pravopis srpskog jezika, koji jasno definiše pravilne oblike i prilagođavanje stranih reči našem jeziku.
Slično se sličnom raduje, ali značenje nije isto
Postoje reči koje liče jedna na drugu, ali znače potpuno različite stvari. Upravo tu se prave greške koje menjaju smisao rečenice. Najčešći parovi koje mešamo su zavisnost i zavist, toplota i toplina, crveneti i crveniti (postajati crven i bojiti nešto u crveno9.
Primeri i objašenjenja
- Zavisnost od telefona je sve veći problem. Zavisnost – reč koja označava gubljenje kontrole i prekomerna upotreba supstanci i ponavljanje ponašanja.
- Zavist često kvari odnose među ljudima. Zavist – ljubomora, negativna emocija izazvana željom da imamo nešto tuđe ili nam je krivo što neko ima nešto bolje od nas.
- Toplota je danas nepodnošljiva. Toplota – reč koja označava temperature pojavu, vrućina.
- Toplina u njegovom glasu me je umirila. – Reč toplota označava osećaj bliskosti, nežnosti koji osećamo ili nam pruža neko sećanje, emocija, osoba.
Ovakve greške nisu uvek odmah vidljive, ali čitalac ih primeti. Zato je važno razumeti značenje reči, a ne oslanjati se samo na sličnost u izgledu. Kada niste sigurni, zapitajte se šta tačno želite da kažete. Ako reč ne odgovara značenju, verovatno nije prava.
Par reči za kraj, bez teških pravila
Pravopis nije bauk, ali traži pažnju, logiku i promišljanje, ali i učenje i pamećenje pravila. Ne morate znati sva pravila napamet, ali je važno da znate gde da proverite i da imate svest o najčešćim greškama. Pisanje je veština koja se brusi, a svaki put kada se zapitate kako se piše nešto, već ste na dobrom putu.
Greške će se dešavati, ali što ih više primećujete i ispravljate, to će vam jezik postajati sigurniji i jasniji. A to se vidi u svakoj poruci, tekstu ili rečenici koju napišete.
